Ko su tvoji prijatelji?

Ne verujem u slučajnosti. Sve što ti se dogodi ima svoje zašto. Ne treba da imaš odgovor na svako zašto. Dovoljno je da veruješ i vremenom ćeš imati širu sliku prošle situacije.

Takva "slučajnost" dogadja se i sa ovim tekstom. Već nekoliko dana hoću da ga napišem. Čim sam počela da ga pišem, iskrslo mi je nešto. Kasnije opet hoću da nastavim, ali nešto me omete. I tako nekoliko puta. Digla sam ruke i rekla nećeš ništa na silu, kad ti dodje napisaćeš ga.

Tako je i bilo. Sad shvatam i zašto.

 Danas sam gledala stare slike i naišla na snimak u kome govorim baš o ovoj temi koju želim da obradim. Taj snimak je iz 2016. godine, u njemu pričam kako imam divne prijatelje koji me vole, podržavaju, čije mi društvo prija. E sad, u čemu je stvar. Tad, kad sam snimila sebe, nisam imala takve prijatelje. Ali, govorila sam u sadašnjosti. Jer sam verovala da je moguće. I znate šta, to i jeste moja sadašnjost, DANAS.

 Ljudi kojima sam okružena odraz su mene, oni su moje ogledalo.

I svidja mi se ono što vidim. Svidjaju mi se promene koje su oblikovale moj život i dovele me do divnih ljudi. Ali, nije uvek bilo tako. Nisam uvek imala podršku i ljubav od svojih drugara, stvari su pre bile mnogo drugačije.

Družila sam se sa nekim ljudima iz razloga jer se dugo znamo. Pa mi je bilo glupo tek tako da prekinem prijateljstva duga ko zna koliko godina(rekla sam ovo kao da imam 50, a ne 19 godina). Drugi razlog zbog kog sam ostajala u takvim odnosima, je strah od usamljenosti. Verujem da ste sigurno bar jednom imali takav strah.

E sad, šta je mene nateralo da prekinem ta dugogodišnja prijateljstva?

Evo odgovora...

Kada sam čula rečenicu: "Nisi usamljen ako si sam nego ako si u društvu u kom se osećaš kao da te niko ne razume", i pronašla se u njoj. Kada sam počela da se osećam kao da sam pala sa druge planete i da je sve što ja radim pogrešno. Dosta puta svoje mišljenje nisam iznosila jer sam se plašila da neće biti prihvaćeno ili da će biti loše protumačeno. A i kada bih rekla ono što mislim dobijala bih poglede koji govore: "Ćuti tu, šta mi ti znaš". Itd.

Toliko sitacija je bilo u kojima sam se preispitivala koji je moj problem.

Zašto se ja nikad ne uklapam? Zašto se ne osećam opušteno u društvu? I zbog čega meni mišljenja mojih tadašnjih "prijatelja" nisu prirodna?

A onda sam shvatila da ne moram da se uklapam. 

Hoću da budem svoja i drugačija. Neću zbog drugih da se menjam. Menjaću se samo ukoliko ja to poželim.

Shvatila sam da kada mi kažu da sam sebična jer ne želim nešto da radim, da su i oni isto tako sebični jer me teraju na to. Teraju me da radim ono što oni žele. Ali oni nisu sebični zbog toga, zar ne?😆😆😆

Pitanje koje mi je jako pomoglo da donesem tu odluku je: "Da ih sad prvi put upoznaš, da li bi opet postao prijatelj sa njima?" Moj odgovor je bio NE, kao i kod većine ljudi koji imaju dugogodišnja prijateljstva.

Ne treba da se osećate krivim ako kažete NE, nekom odnosu, jer tad kažete DA, sebi. A to DA je najveći poklon koji možete sebi da date. Jer ko je bitnije od VAS u VAŠEM životu?

Ako ne možete da presečete i odmah kažete NE, poslužite se izgovorima.

Niste bezobrazni ako želite da ostanete kući i čitate knjigu, a odbijete prijatelja koji vas zove na kafu. Bezobrazan je on ako vas prisiljava da radite nešto što ne želite.

I znate li šta se onda desi? Vi raspoloženi, uživate u vremenu koje provodite sami, gradite odnos sebe sa sobom(a to je najbitniji odnos) i dodjete do zaključka da vam je bolje kad ste sami nego u društvu svojih "prijatelja".

Onda počnete da cenite svoje vreme i shvatite da vam ne treba neko ko ne ceni vaše. Ne trudite se više oko ljudi koji se ne trude oko VAS. Prestanete da se javljate ljudima jer znate da vam se oni javljaju samo kad im nešto treba.

Jer znate da zaslužujete više, bolje. A to znate tako što vidite da ste VI takvi prijatelji. VI cenite tudje vreme jer cenite i svoje, javite se nekome samo da ga pitate "Kako si?", ne zato što vam nešto treba. Radujete se uspesima vaših prijatelja i uvek ih gurate napred ako padnu. Kada su tužni vi ste tu da ih podignete, da im pomognete koliko je u vašoj moći.

ALI, veliko ALI. NE PRISTAJTE NA MANJE OD ONOGA ŠTO VI JESTE.

Ako ste vi uvek tu za svog prijatelja, da ga saslušate, date mu svoje mišljenje, pomognete mu, zapitajte se DA LI ON TO ISTO RADI I KADA JE VAMA POTREBNA POMOĆ? Da li i vi dolazite uplakani, a posle razgovora sa prijateljem odalazite sa osmehom? Ili je uvek suprotna situacija, vi nekoga morate da tešite večito?

Kada postižete uspehe, da li se raduju sa vama? Da li vam iskreno govore "Bravo, svaka čast, samo tako nastavi!" Ili vam ipak govore da to nije za vas, treba da odustanete jer TEŠKO JE USPETI. Zapamtite, njima je teško. NE vama. Oni se plaše da ćete biti bolji od njih, PLAŠE SE DA ĆETE USPETI. E takvi ljudi vam ne trebaju kao prijatelji, ali verujte da pomažu kao neprijatelji, kad se zainatite haha.

Ako mislite da ćete ostati sami, ne bojte se. Nećete. Kad zaista uzmete život u svoje ruke i budete ono ko jeste, dolaze vam ljudi kakvi ste vi. I to je najbolja vest koju ćete čudi danas.

Budite prijatelj kakvog želite da imate. 

Poverujte kad vam kažem da je moguće jer ja to danas živim iako sam jednog dana "samo" VEROVALA.

Ali, ja sam bila spremna da ostanem sama. Jer sam bila srećnija sama nego sa ljudima koji mi ne prijaju.

Zapamtite ovo sad što ću vam reći: 
"BOLJE DA SI USAMLJENI VUK NEGO NEČIJA OVCA." 

Slučajnost da mi je baš ova rečenica iskočila na instagramu u trenutku kad pišem ovaj tekst. Hm, ne.

I još nešto je bitno da znate, kad vam dodju pravi prijatelji, neće vas oni činiti srećnim. Ne očekujte nikad da vas neko drugi usreći, jer neće. Samo vi sami sebe možete usrećiti. Vi pravite taj izbor. Sa pravim ljudima vam je život lepši, to je poenta za mene.

Još jedna rečenica koju danas pročitah: "Danas najbolje prolaziš ako si pomalo bezobrazan, pomalo strog i ako stavljaš sebe na prvo mesto. Tada te više cene - po dobroti gaze."

Pazite kome poklanjate poverenje, ono se zaslužuje. Emocije se lako prehlade pa kad vam dodje osoba vredna pažnje, ne verujete joj, jer vas je pre nje neko dobro zajebao.

Uverite se u namere druge osobe pre nego što počnete da trtljate svoju istoriju(dobro se uverite i zapamtite da nisu svi dobri kao vi, može da vas košta vaša iskrenost).

A kad se uverite da su ljudi tu zbog vas, jer vas vole, poštuju, žele da budu blizu vas, onda dajte sve od sebe. Kao što ni devojku ne treba prestati zavoditi svaki dan, tako i prijatelje ne treba uzimati zdravo za gotovo. Svaki dan dajte sve od sebe da budete prijatelj kakvog želite da imate. I takve prijatelje ćete imati.

Toliko od mene za sad. Imam još puno toga da kažem na ovu temu, ali biće prilike.

Za kraj, molim vas, VOLITE SEBE. Kako ćete znati da volite druge ako ne znate da volite sebe? Sve kreće od nas. Naš život je naše ogledalo. Ako vam se ne svidja ono što vidite, promenite to.

POMERITE SE, NISTE DRVO!

Ukoliko imate predloge za naredne tekstove šaljite mi ih na e-mail andjelijagrbovic@gmail.com ili na instagram @izvorinspiracije ako vam je tako pristupačnije.