Proteklih dana često mi u misli dolazi pitanje: "Zar zaista ljudi veruju da smo došli na ovaj svet samo da živimo, radimo, umremo i to je sve." Tek tako.
Ja u to ne mogu da poverujem. Prosto mi mozak ne prihvata tako lak odgovor u ovako složenom svetu. Svetu punom neobjašnjivih, divnih stvari. U svetu koji je stvoren do najsitnijeg detalja, koji su toliko savršeni da čovek ne može to da ponovi, samo može da se divi tvorcu.
Nervira me taj odnos ljudi, pogotovo kod nas, da život "mora" da se odvija po odredjenom šablonu.
Moraš da završiš srednju, moraš da upišem fakultet, moraš da se udaš do 25. Rodiš decu čim se udaš jer ako prodje, ne daj Bože duže vreme, šta sa tobom nije u redu?! Itd. Mogla bih da nabrajam do sutra. Ali, nije u tome poenta. Dešava se to, da su ljudi navikli da postoje pravila u životu. Naravno, neka pravila su važna za nas. Ali, glavne stvari koje su nam bitne odredjujemo sami. Iz prostog razloga što se radi o našem životu, a ne o tudjem.
E sad, zašto sam se dotakla tih šablona?
Prvo, niko od nas ne mora ništa. Ako veruje u nešto, super. Ako ne veruje ni u šta, super. (Iako ja mislim da svako veruje u NEŠTO) Njegov je izbor šta će da radi u svom životu. Ali, najbitnije od svega je da mu njegovo verovanje služi. Kada bih ja verovala da smo tu samo da živimo, radimo i umremo, verovatno bih se osećala prazno. A i osećam se tako kad razmišljam na taj način.
Pošto verujem da postoji nešto više od puke borbe u životu, to mi pruža osećaj mira. Taj osećaj mira mi dozvoljava da zaključujem i dolazim do odgovora koji mi samo daju potvrdu da sam na pravom putu. I nemojte uveravati ljude da je vaš put najbolji i da je pravi i za njih. Oni ga neće videti jer veruju u nešto drugo i samo vide to u šta veruju. Kad to shvatite, shvatićete da smo svi u pravu jer svi dobijamo ono u šta verujemo.
Zato verujte u stvari koje vam se svidjaju, koje vama prijaju. Ne dajte se da vas zavaraju da je realnost ono što nam serviraju na TV-u, u novinama. Da je sve crno, da nam je sve gore. Naša stvarnost je mnogo više od toga. Koliko ima divnih ljudi koji kada ih vidite prosto zrače svojom dobrotom i energijom. Kad ste videli da nam prikazuju ljude koji su ljubazni, koji su učinili neko dobro delo, neke djake koji su postigli uspehe?
Koliko se lepih stvari dogodi svakog dana, a mediji puštaju samo one loše. Velika je to manipulacija. Ali, ne dajte se zavarati da je ovaj svet postao loše mesto za život. Mnogo ljudi ima šta da ponudi. Osmeh u prolazu, podršku, ljubav, koliko humanitarnih akcija se odvija, koliko donacija za koje mi ne znamo. Ljudi su dobri, samo otvorite srce za njih.
Svako od nas je došao na ovaj svet sa svrhom. Vaše je da otkrijete koja je vaša svrha. To niko ne može umesto Vas.
Dozolite sebi da probate različite aktivnosti. Kako ćete znati u čemu ste najbolji ako još to niste probali? Dozvolite sebi greške. Ali, naučite iz njih. Znate kako se kaže da samo glupi ljudi ponavljaju svoje greške. Svakog dana naučite bar nešto novo. Sitnica može da Vas odvede do spoznaje ka čemu želite da idete.
Zagrebite po površini ovog života, idite dublje. Ne zadovoljavajte se tudjim zaključcima, napravite svoje. Ne prihvatajte tudja mišljenja dok ih ne obradite u svojoj svesti. Ne klimajte glavom na sve što vam se servira. Razmislite dvaput.
Nisu nam odgovorili u školi na glavna pitanja. Koji je smisao života? Zašto smo ovde? Ka čemu treba da idemo? Koje vrednosti da sledimo? Ako već nisu mogli da odgovore, mogli su da nam pomognu da sami shvatimo. Ali, nisu. I nećemo ih kriviti zbog toga. Preuzećemo odgovornost.
Zato Vi treba da budete oni koji odgovaraju na ova pitanja. Ali, samo sebi. Smisao je za svakog različit.
Smisao života je životu dati smisao.
Osmislite svoje dane, osmislite svoj život. Zar nije divno imati slobodu u kreiranju sopstenog života?
Uvek budite otvoreni da poverujete da se sve dešava sa razlogom. Mi smo mnogo više od onoga što možemo i da zamislimo.
Neko nas uvek čuva, slaže kockice za nas. Ako ne budemo imali širi pogled na život, nećemo pronaći svoje zašto.
Previše je života protraćeno u običnim danima. Kad to kažem mislim na dane koji vam se podrazumevaju. Ustanete ujutru, ne radujete se što ste živi. Imate porodicu, svadjate se sa njima oko gluposti, a ne znate da ih možda sutra neće biti. Družite se sa ljudima koje ne volite, eto, nemate sa kim drugim pa da ne budete sami. U vezi ste, čisto da imate nekoga. Sranje.
NE, to nije život vredan življenja.
Radije ću umreti sa ispunjenošću da sam dala sve od sebe da živim život kakav želim, da nadjem svoje zašto, iako možda na kraju shvatim da nema ničega. Nego da mi ceo život prodje u prihvatnju života kao obične stvari, da se svako jutro budim i govorim "Jooj, još jedan dan koji će proći kao i svaki prethodni", a na kraju shvatim da je život mnogo više od toga.
Nemojte se zadovoljavati sa prosečnim stvarima, prosečnim životom. Nemojte.
Kad radite nešto, radite to do kraja ili nemojte uopšte. Volite, al ne sa rezervom nego celim svojim bićem. Ne plašite se da budete povredjeni, znaćete da ste voleli. Ne plašite se da izgubite, jer uvek ste na dobitku kad znate da ste dali sve od sebe.
I ne pristajte na manje od toga. Zaslužujete najbolje. Ne verujte onima koji žele da Vas ubede u suprotno, jer ti isti se plaše da pogledaju u visine koje Vi već dostižete. Verujte u sebe. Verujte u taj osećaj koji imate kad kažete sebi da vredite. Taj osećaj vere, radosti i nade ne vara.
Zato poslušajte svoju dušu koja Vam šapuće kojim putem da idete. Govori Vam da je život mnogo više od toga da samo radite i umrete. Govori Vam da živite za ljubav. Da poverujete kad Vam kaže da Vi to možete. Jer možete čim imate ideju o tome.
Razmislite o ovome.
Ukoliko imate predloge za naredne tekstove šaljite mi ih na e-mail andjelijagrbovic@gmail.com ili na instagram @izvorinspiracije ako vam je tako pristupačnije.
Нема коментара:
Постави коментар