U koji kutak sebe najmanje zalaziš?

Postoji jedan kutak u tebi u koji ne zalaziš često. Koji te tiho doziva i nenametljivo ti šapuće. Šapuće ti divne reči koje su tvoja istina. A ti si ih zaboravio. Ne zato što si loš već zato što si otišao u buku svojih misli i okruženja.

Taj glas koji ti govori da si divna, da zaslužuješ sve o čemu maštaš, da nema onoga što ne možeš da imaš samo ako hoćeš. I najbitnije, ako poveruješ da to i možeš. 

Taj šapat koji čuješ, ali ne želiš da slušaš, nije dosadan. Neće ti smetati, ako ti to ne želiš. Neće razgovarati, ako ti se ćuti. Ali, kada ti zaćutiš i otvoriš se da bar malo poslušaš, reći će ti ono što u tom trenutku najviše treba da čuješ.  

Na početku je neverovatno kako taj glas sve zna o tebi. Kako se osećaš, šta te boli, šta te muči, kome i čemu se raduješ. Zna sve. Jer te voli. Jer ti pomaže da shvatiš ko si i šta želiš. Zna koliko je to važno. Zna da samo kad upoznaš sebe možeš i druge da gledaš čistim pogledom. 

Sad ti je slika zamagljena. Ali, to je deo ovog puta. Nema prečica. Nema lakšeg načina. Postoji samo onaj put koji te vodi ka samome sebi. 

To ne znači da postoji jedan put. Svako bira svoj. Ali, svi putevi vode kući, u taj kutak koji nosiš sa sobom gde god da kreneš. U taj nevidljivi deo tebe koji te obožava. Koji te vodi. I podiže te kad padneš i posustaneš. 

Ne brini ako ti se sad čini da ga ne čuješ. Polako. Puno je misli i različitih uverenja u tvojoj glavi koji ti ne dozvoljavaju da se opustiš. Ali, to ne znači da ne možeš. To znači da će ti biti potrebno malo vremena i truda da osvestiš njihovu beznačajnost i da ih staviš sa strane. Da prodju. Da im ne pridaješ značaj. Jer kad to uradiš, njih nema. Nestaju. I onda samo čuješ glas koji te doziva. 

Prvo je šapat, jer je strpljiv. Zatim je jači glas, ako ga ne čuješ. A onda počinje da ti kuca na prozorčić, tad ćeš ga sigurno čuti. 

Ne brini. Neće odustati od tebe. Jer zna da se od sebe ne odustaje. Verovati znači videti. A samim tim što nas taj kutak nikad ne ostavlja same znamo da uvek postoji neko ko je tu. Ko nas čuva. Ko nam govori da ne tugujemo bez razloga, jer na kraju svakog mračnog tunela je svetlo. To svetlo je vera koja uvek postoji u nama. I onda kada se mi nje odreknemo. 

A taj kutak koji svi imamo i taj glas koji nas doziva, je naša DUŠA. Nas andjeo čuvar, naše srce koje ne zna ni za šta drugo osim za ljubav prema sebi.

 Voljeni smo od kad postojimo, bićemo voljeni večno. Ne dozvolimo da ta ljubav prodje pored nas, a da je mi ne vidimo. 

Pogledajmo u sebe, zagledajmo se. I naći ćemo, bez izuzetka, ljubav,  koja postoji u nama i koja se nikad neće ugasiti. To je plamen koji večno gori, naše je samo da li ćemo da ga raspalimo ili ostavimo kao malu svetiljku. Do nas je. Do tebe je. Zavoli sebe i probudi tu ljubav koju nosiš sa sobom.

                                                   S ljubavlju,                                                         izvor inspiracije♥

Piši mi svoje utiske i ideje za tekstove na email adresu grbovicandjelija@gmail.com ili na instagram @izvorinspiracije ako ti je tako pristupačnije.

Ne(uspeh) je presudan za sreću?

Čime biste se bavili da znate da ćete uspeti? Šta biste radili? Koje ljude bi slušali? O kakvim temama pričali? Koga ne biste trpeli? O čemu biste maštali? Kakve snove sanjali? Kakve biste sve planine osvajali da znate da vas čeka VRH?

Čujem vas sad kako govorite: "A ko meni garantuje da ću da uspem?!" A ja vas pitam: "A ko vam garantuje da nećete?"

Niko nama ne mora ništa da garantuje. Ne treba da znamo odgovore na sva naša pitanja. Da treba da ih znamo, znali bismo ih.

Baš zato što ne možemo da znamo, imamo dve opcije. Prva je da verujemo da mi to možemo, a druga je da se predamo i "prepustimo sudbini".

Naravno da je druga opcija lakša. Nećemo da preuzmemo odgovornost za svoj život već biramo da krivimo sudbinu za sve što nam se desi.

Ali, da li je vredno živeti takav život? Nikad ne saznati šta bi bilo da smo probali, da smo se usudili da verujemo u svoje snove. Da smo više slušali osećaj uzbudjenja nego strahove koji su nas kočili?

E, hajde sad zamislite da imate 80godina i idalje imate te iste strahove koje ni sa toliko godina niste uspeli da prevazidjete. Da li biste dvaput proživeli takav život? Da li biste život koji sad živite poželeli svojoj deci?

Ako je odgovor ne, onda krenite da menjate svoje misli, reči i dela. Živi ste, šta čekate? Da budete na samrti pa da se kajete? To želite sebi. To želite svojoj deci?

Ja nikako ne. Neću da budem rob svojih misli, strahova, okruženja.

Kad kažem uspeh, evo na šta mislim. Uspeh je za mene radovati se predstojećem danu. Jedva čekati da se probudim. Raditi stvari koje me čine srećnom. Osećati slobodu pri svakom koraku. Ne zavisiti ni od koga. Da moj rad pomaže svetu da bude bolje mesto za život. Osećati strast prema onome što radim. I sve to deliti sa ljudima koje volim.

Ljudi povezuju uspeh sa novcem. Da, naravno, novac je sredstvo koje nam je potrebno da bismo obezbedili sebi lakši život. Ali, novac nije presudan za sreću.

Svi mi prvenstveno težimo da volimo i budemo voljeni. To je nam je svima zajedničko. Pored, zdravlja koje je osnova svega.

Kad krenete da istražujete u čemu ste dobri, šta bi za vas značio uspeh, obratite pažnju na osećaj koji imate dok nešto radite.

Zbog čega zaboravite na vreme? Šta je ono što kad radite nemate osećaj da nešto radite već se odmarate i uživate(naravno, nije uvek sve bajno i sjajno, ali znate šta hoću da kažem)? Da li osećate strast i leptiriće kao kad se zaljubite?
Kad se osećate prirodno, kao da je to nešto bez čega ne biste mogli?

I evo još jedne pomoći da saznate šta može to da bude. Za šta vam ljudi kažu: "Vau, kako to radiš, baš je dobro, svaka ti čast, ja to nikad ne bih mogla!" Ono što se vama podrazumeva da znate, baš je možda to ono što samo vi tako dobro radite. Obratite pažnju kad dobijate pohvale. I pogledajte malo bolje da li i drugi rade odlično kao vi. Iznenadićete se.

Ali, cilj svega je da se osećate dobro. Jer kad se vi tako osećate sve vam se slaže i dolazite do neverovatnih postignuća.

Zato što je Bog najveći obožavatelj ljudi koji rade ono što žele. I šalje im sve dokaze da je to bilo pravo. Kad krenete da budete verni sebi onda imate najveću podršku. Ta podrška neće izostati nikad. 

Ljudi mogu da vas kritikuju, ali oni ne vide ono što vi vidite. Bitnije je da budete u skladu sa sobom nego da se svidjate drugima. Jer će uvek postojati neko kome se nećete svideti. Ali, obratite pažnju kome se ne svidjate. Tad možda shvatite da se baš zbog osoba kojima se ne svidjate, sebi se još više svidjate. 


                           S ljubavlju, izvor inspiracije♥




Ako imate predloge o čemu bi voleli da pišem, pošaljite mi na mejl grbovicandjelija@gmail.com ili na instagram @izvorinspiracije ako vam je tako pristupačnije.