Da sam znala svaki put kad bi me neko povredio da pitam: "Šta te to toliko boli u tvom životu pa imaš potrebu mene da vređaš?" lakše bih razumela neke osobe.
Dugo nisam shvatala zašto ljudi napadaju, vređaju, ponižavaju... Zašto to rade ako ja nikoga ne diram i ne dajem povod za to. A onda sam shvatila da nije do mene. VEĆ JE DO NJIH.
Svako ko ima potrebu da ponižava, vređa, nanosi zlo, ima nešto u životu što ga jako boli.
Iz te njegove boli i nemoći da to prebrodi, pokušava i druge ljude da navede da se osećaju isto kao on. Jer ne može da podnese da se drugi osećaju dobro, ako je njemu loše.
Takvim ljudima ne treba uzvraćati istom merom. To ne vodi nikuda. Samo ćete se iznervirati.
Oni koji napadaju, najviše ljubavi trebaju.
Njima je zagrljaj najpotrebniji. Njima je potrebna reč utehe. Ako vas ne čuju ili nastavljaju sa istim ponašanjem, povucite se, nemojte ulaziti u dalju konverzaciju.
Znam da to nije lako, znam.
Ali, treba razumeti da oni ne rade ništa vama, oni sve što rade, rade sebi.
Jer ako neko, npr. mrzi, on oseća mržnju prema određenoj osobi i ta mržnja je u njemu. Osobu koju mrzi, ne može da pogodi to, ako ona ne dozvoli. Zato je opraštanje moćno, tad se oslobađate loših emocija. Sebi darujete opraštanje, a ne osobi kojoj opraštate. Opraštajte zbog sebe, ne zbog drugih.
Ako vam je neko rekao da ste ružni, debeli ili nešto mnogo gore, nemojte razmišljati: "Da li sam ja stvarno toliko ružna, debela...?" Razmišljajte ovako: "Šta te je navelo da mi to kažeš, koja je tvoja namera bila? U kakvo stanje uma si ti došao kad si morao mene da vređaš, zar moraš mene da poniziš da bi sebe uzdigao?"
Kad tako razmišljate, počnete da osećate sažaljenje prema toj osobi. Vidite da ona ni na jedan drugi način nije mogla bolje da se oseća nego je morala vas da ponizi da bi se bar malo osećala dobro. I onda poželite da je zagrlite.
Ko zna šta proživljavaju ti ljudi. Ko zna kakve roditelje imaju. Da li im pružaju ljubav ili ih vređaju i ponižavaju.
Ako im nisu pokazivali ljubav, oni, kasnije, neće znati da je iskažu. Znaće da vređaju jer ne znaju drugačije.
Lako je odmah kritikovati, hajde pokušaj da razumeš.
Pokušaj da se bar malo saosećaš sa onima kojima koji nisu kao ti.
Baš takve ljude, koje sad ne volite, iz ne znam kog razloga, kad biste čuli njihove životne priče i šta su pretrpeli, jedino što bi vam bilo logično je da im pomognete. Želeli biste da im kažete kako će sve biti dobro, da ne brinu. Nisu jedini koji se tako osećaju. Proći će. Želeli biste da im poklonite ljubav, da je bar malo osete.
Znate da volite onda kad volite one koje nije lako voleti. To je prava ljubav.
Jer ih volite uprkos njihovim manama. Lako je voleti one koji se slažu sa vama, ajde volite one koji su različiti. U tome i jeste čar. Voleti različitosti. Bilo bi dosadno da smo svi isti, zar ne?
