Ljudi pamte emocije.

Reči koje smo izgovorili, zaborave se. Postupci koje smo napravili, zaborave se. Ali, osećanja koja smo u nekome probudili, ZAUVEK SE PAMTE.

Ako pitate osobu koja je izgubila nekog voljenog, šta je ono što najviše pamti u vezi nje, nikad vam neće pomenuti materijalne stvari. Uvek će opisati šta je sa tom osobom proživeo i kakve emocije doživeo.

Na primer, dete će se uvek pre setiti kad je sa roditeljima vrištalo od sreće, nego kad mu je kupljen novi automobil.

Najlepše emocije proživljavamo kad uspemo nekoga da usrećimo. Da damo neki svoj mali doprinos. Ne mora to da bude neka ogromna stvar. Jedna ruža za devojku koja shvata šta znači pažnja, biće dovoljna da se uvek rado seća tog malog dela. Ali, ruža nije poenta. Razlog zbog kog se devojka raduje je namera dečka koji želi da je usreći.

Isto tako, jedno iskreno "Ne brini, sve će biti dobro", može mnogo više da pomogne osobi nego ne znam kakve materijalne stvari.

Ako pružaš podršku nekome iako je situacija teška, a okolnosti nisu sjajne, bravo! Ti ćeš ostati upamćen! Većina pobegne kad stvari krenu nizbrdo. Samo oni koji ostanu uz tebe i veruju da možeš sve prepreke da pobediš, vredni su da ih zauvek zapamtiš.

Nemoj da radiš stvari da bi nekome napakostio, naneo zlo. Vratiće ti se. Karma je čudo. Radi nešto što će pomoći i tebi i drugima, da budete bolji ljudi. 

Na kraju svih krajeva, neće biti bitno šta si stekao, već kakav si čovek postao.

Govori ono što bi voleo i ti da čuješ. Postupaj prema drugima onako kako bi voleo da se sa tobom postupa. 

Češće pitaj ljude kako su. Ali, ne ono uobičajeno, samo da bi pitao radi reda. 
Pitaj ih: "Hej, kako si, jesi li srećan/a?" I onda ih poslušaj šta imaju da ti kažu. Slušaj pomno, bez čekanja da dodje tvoj red za odgovor. 

Neko će se iznenaditi tim pitanjem jer ga nije dugo čuo. Neko će se oduševiti i to će mu ulepšati dan, nedelju...

Znam da nije lako u svetu koji je okrutan, biti emotivan i darežljiv. Ali, itekako vredi. 

Ništa ne može čoveka da usreći kao davanje. 

Ne možemo dati ono što nemamo. Zato radite na sebi. Kako kaže dragi Dušan Blagojević: "Tu posudu koji svi imamo u grudima moramo napuniti da bi bili srećni i imali šta da damo drugima i sebi." Ako smo prazni, samo grabimo, jer mislimo da time dobijamo. A zapravo, da bi nešto dobio, moraš nešto i da daš. Takav je zakon. Pokušajte i uverite se i sami. Dajte danas nekome osmeh, poljubac, lepu reč i vidite kako ćete se osećati.🤗



Hvala vam na čitanju!♥ Nadam se da moji tekstovi imaju vrednost za vas!🙌