Recenzija knjige "Srećni ljudi čitaju i piju kafu"

Pisac: Anjes Marten-Ligan

Broj strana: 185
Žanr: Drama, ljubavni

Kada sam videla naslov ove knjige, prosto sam odmah poželela da je pročitam. Nije mi trebalo dugo da odem i kupim je. Ako bi neko pokupovao sve knjige ovog sveta, ja sam.

Volim da čitam i istražujem nove svetove. Zato je ova knjiga na mene ostavila poseban utisak.

Da bih vas uvela u radnju, reći ću vam nekoliko reči o njoj.

Dijan kao da ima savršen život. Supruga je, majka i vlasnica pariske kafe-knjižare "Srećni ljudi čitaju i piju kafu". Ali, kad izgubi muža i ćerku u tragičnoj saobraćajnoj nesreći, sve u njenom životu staje, sve osim njenog srca koje idalje kuca. Uporno. Bolno. Izlišno. Izgubljena u moru uspomena, ona više ne zna kako da nastavi da živi.

Godinu dana kasnije Dijan će šokirani svoju porodicu i prijatelje iznenadnom odlukom da se preseli u gradić na irskoj obali. Konačno odlučna da ponovo izgradi svoj život, sama. Tamo će upoznati Edvarda, privlačnog ali uzdržanog fotografa iz susedstva. Hoće li dozvoliti sebi da ponovo voli? Hoće li prevladati strah da će novom ljubavlju izdati voljene kojih više nema?

Dirljiva i ispunjena nadom, Dijanina priča probudiće u vama mnogo emocija. Ne možete ostati ravnodušni prema ovoj ženi čije je putovanje toliko dramatično koliko i neobično, kojoj je život sve pružio a onda sve uzeo, i koja nema drugog izbora sem da se bori.

Kada sam pročitala opis ove knjige, mislila sam da je možda još jedna u nizu sličnih priča. Klasična ljubavna, sa predvidivim krajem, ali nije. Kad čitate između redova, shvatate njenu dubinu.

Sve vreme dok sam je čitala, imala sam jasnu sliku u glavi. Mašta mi je bila uključena na 1000. Uživala sam. Iako, naravno, nisu bili uvek divni prizori, svaki je opisan na svoj način. Ono što mi se svidja jeste stil pisanja. Nijednom mi nije bilo dosadno, posle druge stranice znala sam da ću je brzo pročitati. Tako je i bilo, nisam mogla da prestanem da čitam. Ne davi sa opisima, bespotrebnim stvarima, a opet sve kaže kroz par jednostavnih rečenica.

Plakaćete i smajati se uz ovu knjigu. Toliko emocija sam proživela čitajući je. Ježićete se na neke situacije, nećete sigurno ostati ravnodušni.

Dijan je imala izbor, da odustane od života ili da se bori. Rešila je da se bori. Ali, išla je korak napred, nazad dva. Nije bilo lako. Postepeno se vraćala u život. U tome joj je pomogla ljubav, ali presudna je bila ona. Ona koja ustaje iz kreveta i kada ne želi.

Ova knjiga šalje nam poruku koja glasi: "Da biste bili srećni sa drugima, morate biti srećni sami sa sobom." Tu sam shvatila da nije klasična ljubavna priča.

Još jedna poruka sadržana je u ovoj rečenici: "Sada sam naprosto mogla da uživam u tim malim, sitnim zadovoljstvima." Kroz celu knjigu se provlači koliko ona voli kafu. I kada je bila u lošem stanju, kafa je polako vraćala u život. Učila je da uživa u sitnim ritualima. To je ono što se i ja trudim da radim i podelim sa vama. Male stvari koje život znače.

Želim drugi deo ove knjige. Iako znam šta bi se desilo, želela sam ga čim sam završila poslednju stranicu. Iako je sve rečeno, nekako mi je nedovršena, želim još malo da uživam u njoj.

Kad vreme stane?

Kada čekaš nešto lepo što će se desiti, vreme kao da stoji. Kad ti se dešava nešto loše, vreme kao da nikad neće proći. Naučnici su stvorili vreme da bismo mogli da se orijentišemo. Ali, da li je ono zaista išta više od naučne izmišljotine?

Svaki put kad ne razmišljaš o vremenu koje prolazi, shvataš da imaš uvek i samo sadašnji trenutak. A ono što često ne znaš jeste koliko je on dragocen. Neko bi dao sve da ima bar još jedno SADA sa osobom koju voli. I nemojte preći preko ove rečenice olako, ZAISTA postoje ljudi kojima se njihova najveća ljubav nije probudila. Koji bi dali sve da čuju gunđanje svojih roditelja. Nečija sestra moli za još jedan haos u sobi i ukradenu majicu. Nečiji brat preklinje za još jednu čvrgu. Neka majka je sada tužna jer je njen sin otišao sa andjelima. Shvatate li? Shvatate li koliko je sadašnji trenutak koji IMATE dragocen?

Nećete živeti na ovoj planeti večno. Znam da to izgleda kao nešto strašno. Ali, to treba da vas inspiriše i motiviše da živite punim plućima. Ej, živi ste. Dišete. Hodate. Sutra je novi dan. I prekosutra je novi dan. Iskoristite ih.

Ako želite da počnete da snimate za jutjub, krenite odmah. Ako želite da upišete fakultet sa 40 godina, upišite ga! Hoćete da napišete knjigu? Krenite sa jednom stranicom danas! Pokrenite se! Radite na svojim snovima! U čemu je svrha života ako ne uživamo u njemu? Ako ga protraćimo na kukanje kako nešto ne možemo? Budite uplašeni, ali strah će nestati ako počenete da radite.

Imate dovoljno vremena za sve. Ako ga stvorite. Ako se posvetite životu. Ako svaki trenutak osvestite i osetite. Imate vremena. Pitanje je imate li volje?

Kako se osećate kada čitate ove redove? Sjajno, zar ne? Motivisano, snažno?! E pa čitajte ih svaki dan ako treba, samo održite to stanje svesti koje vam govori da vi to možete!

I još jedna važna stvar. U trenucima sreće, ne postoji vreme. Postoji samo to divno, predivno osećanje radosti. Vi. Ljubav. Život. Koliko puta budete osetili tu vanvremensku emociju, toliko puta ste ZAISTA ŽIVELI. Potrudite se da ih bude toliko, da ne možete da ih izbrojite.


Hvala seriji "Uvod u anatomiju" koja me je inspirisala za ovaj tekst, koja me je osvestila koliko je život vredan i koliko brzo možemo da odemo sa ove planete.❤

Šta je to "Velika čarolija"?

VELIKA ČAROLIJA

Elizabet Gilbert

Velika čarolija će doći do tebe ako joj kreneš u susret. Nikako drugačije. Neće prva prići jer je stidljiva. Moraš da joj zagolicaš maštu da bi se pokrenula. Tvoje je da radiš svakog dana, bez izuzetka. Ne moraš 3 sata svaki dan, i 5 minuta je prihvatljivo, ako je svakodnevno. Bitno je da je ne zapostaviš, jer će se onda naljutiti i otići.

Pitate se šta je Velika čarolija. Obajsniću vam. Velika čarolija je nalet inspiracije. Spajanje ljudskog i božanskog. Osećaj u kome kad radiš nešto vreme stane, nemaš osećaj za prostor, ni za sebe. U tim trenucima si najsrećniji. To su trenuci u kojima pisac kad nešto napiše kaže: „Ne znam odakle mi to.“ Oseća da to nije samo deo njega već nešto mnogo veće. Takva velika čarolija daje vrednost svemu, daje dušu svakom radu. Velika čarolija pravi razliku između sjajnog i dobrog.

Impresivne rečenice i moja razrada tih mišljenja.

·        Kreativnost je dar kreatoru, ne samo kreativnoj publici.

Elizabet govori o naletu inpiracije kad kreneš da stvaraš. Odnosno da ti neko pomaže u pisanju. Prosto znaš da to nije samo deo tebe već se veća sila meša u tvoje stvaranje. Taj trenutak koji obično umetnici opisuju kao: „Ne znam odakle mi to“, je trenutak sreće ravan onom kad se zaljubiš. Tad letiš i osećaš prisustvo nečeg većeg od tebe. 

Ova rečenica nam govori o tome koliko sam kreator, dok piše oseća ogromno zadovoljstvo i spokoj, stvaranje je njegov dar koliko i dar njegove publike. Zato pisci imaju potrebu da sve zapišu, to im daje osećaj olakšanja, lepote, topline i oslobađanja duše. Sam čin ispisivanja svojih misli na papir, čini da se pisac oseća mirnije. A tek osećaj ispunjenosti kad shvati da je stvorio nešto vredno, verujem da se ne može porediti ni sa čim.

·         Kad ta pomoć stigne – onaj osećaj da sam na pokretnoj traci koja me nosi, na pokretnoj traci koja nosi moje reči – s oduševljenjem prihvatam vožnju. U toj situaciji raspišem se kao da nisam sva svoja. Izgubim osećaj za vreme, za prostor, za samu sebe. Dok se to događa, zahvalna sam tajanstvenom za pomoć. A kad me napusti, ne pokušavam da ga zadržim, već marljivo nastavljam sa radom, u nadi da će se genije opet pojaviti.

Zaključak je da moraš da radiš non stop, imao inspiraciju ili ne, da bi živeo kreativnim životom. Kad će inpiracija doći, nije tvoje da znaš, tvoje je da radiš i uhvatiš je. Uživaj u procesu, piši, napreduj, a tajanstveni će doći kad vidi koliko si uporna u svojoj nameri da svoriš nešto vredno i korisno ljudima da žive život punim plućima. Nemoj da je čekaš, kreni i uhvati je.

·        Ne treba vam pismeno odobrenje od direktora škole da biste vodili kreativan život.

Svi smo rođeni kreativni, ta kreativnost čuči u nama i kad mislimo da smo miljama daleko. Zato EVO VAM GA odobrenje ako vam treba, sad idite i napravite nešto.

·        “Ne, Liz. Moje tetovaže su trajne, ali moje telo je privremeno. Kao I tvoje. Kratko smo ovde na Zemlji, pa sam još odavno odlučila da se ukrasim što razigranije, dok još imam vremena.”

Kratko smo na ovoj planeti. Poenta je da to vreme koje imamo ispunimo što raznobojnije, ispunjenije i sa puno radosti. Imamo premalo vremena da radimo ono što ne volimo. Zato ne odustaj od svojih snova, šta te košta da živiš život u ljubavi sa sobom? Kajaćeš se ako ne pokušaš. Bolje je i da pokušaš i padneš, nego da nikad ne pokušaš. Prvo što bi roditelji trebali da nas nauče je da naučimo kako se gubi. Mnogo puta ćemo pasti, ali kako posle toga ustati još jači i spremniji za borbu? To je odlika hrabrih ljudi. Onih koji su verni svojoj viziji.

·        Radite, dakle, ono što vas vodi u životu. Idite za onim što vas opčinjava, zaokuplja, primorava. Verujte u to. Stvarajte ono što u vašem srcu izaziva revoluciju. Ostalo će se postarati samo za sebe.

Bog je najveći obožavalac ljudi koji rade ono što vole. Kad kreneš za osećanjem radosti u svojoj duši, Bog te podržava i sve okreće u tvoju korist. Jer imaš svoju svrhu. Kad ideš za njom, Bog ti krči put. Veruj u to što radiš, veruj u Boga.

Ove rečenice pisala sam tokom čitanja "Velike čarlije". Kada me neka rečenica impresionira, zapišem je, i dam svoje objašnjenje. To sam od skoro počela da radim jer sam shvatila da samo čitanje knjiga ne pomaže, koliko i razrada nekih njenih delova. Ovde sam se fokusirala na pisanje kao kreativno izražavanje, jer ja to volim, ali vi možete da preokrenete za ono što vama prija. Nadam se da vam je ovaj tekst služio i da ćete pročitati celu knjiga. Ona zaista jeste kreativna biblija. :)